Page 87 - KUCANJE

околини Лебана припремили су устанике. Раније
одметнути су им пришли. Сакупљена је храбра
чета с којом непријатељу зададоше тежак уда-
рац. То се рашчуло и крај се запалио. Поп Мита
је подстицао личним примером на такмичење у
јунаштву. Без одуговлачења, ударао је на околне
окупаторске постаје. Непријатељу је силазило
срце у пете, а онда је с јаким одредом кренуо на
Лебане и заузео га. Цео Јабланички крај устао је
на оружје. Видео је непријатељ, са свакојаком
војском по околним гарнизонима, да неће моћи
да одоли устаницима. У великом страху да се
огањ устанички не разнесе по целој Србији, неп-
ријатељ је убрзано довукао, с фронта, целу ди-
визију. С неколико одреда Планинске дружине и
македонских комита окупатор свом жестином
удара на устанике, који чине узмаке за песму и
причу. Као вазда у оваквим приликама, кад нема
коморе и муниције, мора се назад. Али има
храброг узмицања када се одступа корак по ко-
рак, а сваки метак чува за сигуран погодак. Вој-
воде су с четама одступале ка планинама и бес-
пућима и гледале да намаме тамо непријатељ-
ску војску, али се она није дала „на труле даске”,
већ је ударила на живаљ, села и насеља. Топ-
лица и Јабланица, попаљене и попрскане крвљу,
малаксавале су. Војиновић и поп Мита удружи-
ше остатке одреда и зададоше добре ударце неп-
ријатељу: у забрану код цркве драгушке, близу
села Лазаревца, на Каљаји и више цркве гргур-
ске. Крајем месеца априла 1917. године, после
једног жестоког обрачуна са окупатором на об-
ронцима косаничких брда у Барбатовцу је запа-
љена кућа поп Митина с покућанством и црк-

85