Page 88 - KUCANJE
P. 88
веном архивом. После спаљивања општине и
парохије барбатовачке, код села Вишесела сас-
тадоше се последњи четници топлички. Поп
Мита рече Војиновићу да је вољан, с неколико
најодважнијих другова, кренути за Солунски
фронт.
Он изабра друштво, а Војиновић написа пи-
смо српској влади о Топличком устанку. Отац
Димитрије, као добар познавалац југа, срећно се
дочепао Шаре и с друговима приближио фрон-
ту. Али, лоше среће било је код поп Мите: осе-
тиле их мртве страже непријатељске и припу-
цале. И за трен ока Митина група, избразданим
ровинама, поделила се на два дела: један део је
утекао, а поп Мита паде тешко рањен, али није
хтео да обрне цев у своју слепоочницу, већ је ре-
волвер испразнио у приспелу гомилу неприја-
теља, бацио гвожђе и дошао им шака. У логору
су разабрали ко је, па су га лечили и излечили, а
потом спровели за Софију, а одатле, као нај-
већег апсеника, утамничили су га у нишки град
да истјазавањем докуче комитске тајне како би
се што пре дочепали главе Војиновића и Пе-
ћанца. Тврдили су неки да је поп Мита једне но-
ћи покушао бекство и готово им измакао. Неп-
ријатељ је једва пустио попадију, госпођу Дару,
да оца Димитрија обиђе последњи пут. Нашла га
је окованог тешким гвожђем, под батинама из-
немоглог, али још крепког духа. Он јој је, онако
брзо, по свом обичају, рекао:
‒ Молим те, молим те, што си дошла? Ја сам
готов, видиш. Чувај децу и образ. Иди и не пла-
чи. Бог је рекао да овако буде!
86