Page 85 - KUCANJE

братство. Али, вређање и унижавање повратише
му дане ђаковичке шкипетарије. Јекнуо је и
тврдо се покајао што није с друговима кренуо
кланцима албанске Голготе. Окупатори разабра-
ше за његову кондуиту. У Горњем Паничереву
код Старе Загоре ставише га Бугари под стражу
и присмотру, али им то није помогло. Поп Мита,
најпре изудара једног колегу што торбарењем по
логору понижава чин и друштво. Затим, поред
оружаних стража, на дан Велике Госпојине
1916. године, као вихор, дочепа се брегова и шу-
ма заједно с поп Глишом и десетак храбрих се-
љака из Топлице. Све је подигнуто и пошло да
га хвата. Знојави и поцепани „старши”, да би из-
бегли срамоту, измислили су лаж:
– Затепамо га и тамо га заровисмо!
Његови другови у логору у тишини га опева-
ше, а он, здрав, упртио брзометку, Фердинан-
дову, с торбом фишека и из Бугарске стигао у
Топлицу. Прво се у својој парохији јавио верној
кући Миловановића. Ту је скинуо браду и све
спољне свештеничке знаке да га не би рас-
познали и да не би навукао мржњу и освету на
верне му куће у парохији. Разабрао је за прилике
и почео стари комитски посао: прикупљао нај-
одважније, поносите, правичне и ољагане код
окупатора. С њима је западао по путевима и су-
тескама, вршио жестоке обрачуне с арамијама.
Улазио је страх у људе. Секнуше се крволочни
фелфебери и цуксвирери. У сваком селу и за-
сеоку, на слави и скупу, говорило се о поп Ми-
ти, и храбрили се људи. По шумама се крстило и
венчавало. Обретао се онде где нико о њему ни
сањао није. Претио је пузавцима и издајницима

83