Page 132 - MILISAV IZ JOŠJE

+ + +

− Милисав Петровић! – зачу своје име у че-
каоници.
− Тај сам!
− Чича јел’ си ти глув, нећу те прозивам и
трећи пут! – приђе му медицинска сестра.
− Нисам ту!
− Видим и ја да се с тобом нешто дешава!
Доктор те чека!
− Поздрави га с моје стране, а ја одо’!
− Сестро, нека га, нек’ иде де зна, сад сам ја
следећи! – придиже се Југослав.
− Главу горе! Још је жив Милисав из Јошје!
Ниси ти за овдена, врћи се у фирму.
− Ене, овај сам са себе прича! – Југослав
увати ред пред вратима ординације.
− Ниси ти у ње чистач, но манипулант!
Прихвати се врата од лифта, па се предо-
мисли. Полако је силазио низ степенице, ногу
пред ногу.
− ’Ће издржиш и ово мало, што ти там’
остало!

131