Page 129 - MILISAV IZ JOŠJE

Ил’ ће пушћаш телевизор, ил’ се бацам под
воз?!
Куд ћу, шта ћу, упали ти ја ТВ, а оно биле
вести. Главоња се раскречио, баш тако стоји,
турио руке на леђа, па из екрана казује:
− Победили смо сви!
− Гаси то Радојка! Не дирај ми у косовску
жалос’!
Неће она ни да чује. А ја ти потегнем сас
штап па у екран, пуче ки бомба, јопет ми пук’о
филм!

После рата, није се забавило дуго, слушам
ови моји исписници пред продавницу. Платио
сам туру пиво и ћутим. Предавач, онај исти, за-
сео на гајбицу па распалио по нову историју: те
овај владар што је био није ништа умео, те
упропастила га жена, те сад имамо бољи...
− Јесје, јесје! – одобраву све ови његови
ученици. – Све је тако, ки што велиш!
− Ајд’ здраво! – диго’ се дидем дома.
− Милисаве, немо’ се више правиш да си
глув! – спустио ти он тон на мене. – Шта ти ми-
слиш?
− Кума куму испраћала!
− Јопет ти тераш оно твоје!
− Мен’ не требу ни ови сад титићи!
Они ме сам’ гледу, не пипу флаше.
− Ни Тито, ни нови Тито, нит’ титићи!
− А шта то тебе више па треба?!
− Држава, бре!

128