Page 131 - MILISAV IZ JOŠJE

− Ајд’ здраво! – диго се ја да бежим, овај ће
тек да трукује бајку и држи ме о’д до у пола
ноћ.
− Е тај Рио Тито! – тера он даље, не да ми
дидем нигде – има све да прерије с његови
титићи!
− О чем се ради, с тебе?! – не могадо да ћу-
тим даље.
− Како о чем? Ниси чуо? – зграну се он од
чуда – о рудници, не дај Боже колики, што се
иму рашире и о’д код нас!
Тек ми после причао лепо и потанко све.
− Рио Тито! – кажеш, питујем га ја.
− Баш он!
− Да се обогатимо све!
− Тако баш веле!
− Значи, има постанемо бујери!
− А доста смо и били сиротиња!
Идем с вашара кући, па се мислим: Кад ли ће
пред мо’у продавницу дође и ово предавање? А
већ ки да видим све − предавач засео на гајбице
и обећава ђацима, како тај Рио Тито има ни у
село прво уради гробље!

Попио јесам неку, ал’ се прекрсти:
Кад стане да рије тај најновији Тито, там’
дол’ под земље, дал’ ће устану ови наши стари
из гробови, ил’ ће и даље сам’ ћуте?!

130