Page 127 - MILISAV IZ JOŠJE
P. 127
Прву ноћ у то бомбардовање срушили наш
авион, тамо гор’ над Јастребац. Из мо’е авлије
гледао сам из мрак, ки у први ред у биоскоп, ту
оперу по небеса ки на платно. Свитну муња, па
ти се стушти гром, а ондак удари запаљени рат-
ни авион да пада. То ти је ки буктиња, велика
ки кућа. Испрвице, чини ти се има да удари
баш на тебе, нема де да бежиш! Сутрадан сам
чуо да је пао тамо гор’, чак, код Вукању. Ишли
људи да гледу кратер, ки вулкан да је пробио
земљину кору. Е моја Србијо, шта си дочекала,
да те јопет окупатор преорава сас војну силу и
спрема црну жетву! После су стршељи сас небо
уједали где и кога закаче, тако и’ се то и могло
и тело. Косе и младо и старо, па сам’ пусте
извешће на радио Глас Америке: била је то ко-
латерална штета! Ово штета, мен’ све било јас-
но о чем се ради, ал’ ме мучила јопет та нова
страна реч, шта ли је па то?!
Куд ћу, шта ћу, ајд’ питуј ови моји преводи-
оци. Први рекли:
− То ти је, Милисаве, узгредна штета. По-
следице настале стицајем околности, а не као
главни циљ.
Други ми објашњаву:
− Израз је настао у Америчкој војци и често
се користи у објашњењу неке штете настале
војном акцијом.
Син ми објаснио све:
− Иду на Русију! – тако ми баш рек’о – ус-
пут сваку џомбу сравњују на џаде! На крај, код
нас, има да ураде аутопут!
126