Page 9 - MILISAV IZ JOŠJE

снаге. Исплати им се. Још су од наше сироте
државе добили паре, сам’ да дођу. Е, кад је он,
на крају, још рек’о да ли има питања, уст’о сам
одма’.
Директор се окренуо, у првом реду, и по-
глед’о ме мрко. Да је мог’о, он би ме стрељао,
само да ме заустави.

Тако је радио и онда кад су другови из
Комитета овде држали говоре, а ја се придиг’о
да нешто приупитам. После ме је звао у канце-
ларију на разговор. Назвао ме страним плаће-
ником (мислим да је и Енглезе помињао у бе-
су), домаћим издајником и рушиоцем соција-
лизма и радничког самоуправљања, и запретио
моменталним отказом.
− Скупљај џопке, па у Јошје! – тако ми
рек’о, срам га било, што се не врати он у тамо
његово Брзеће.
Спасио ме сам Бог и течин стари пријатељ –
првоборац и носилац партизанске споменице.
Два дана касније, он се појавио у фабрике.
Директор га је одмах примио, кажу да је пред
њим стајао мирно. Кад је првоборац поменуо
мене, Милисав (радно место манипулант), он је
стао да ме хвали.
− Јел’ тако кажеш?
− Тако и никако друкчије!
− Добар човек, велиш!
− Добар, ки лебац.
− Ки лебац?
− Имам планове са њим!

8