Page 13 - MILISAV IZ JOŠJE

Енглез. Дао ми упут за неуропсихијатра, и еве
ме ’де седим у чекаонице, пред његова врата, с
ови лудаци и чекам да ме сестра прозове!
− Телесно си здрав сто посто – тако ми ре-
к’о – једино мог’ ти дам упут за специјалисту.
Жали се на душу, ту не мог’ те увате! – само ме
поглед’о кроз оне његове ђозлуке, са стаклићи
ки од тегле, диоптрија ко зна која.
Није он баш тако ни ћорав – мислим се –
погоди из прве да мен’ баш душа и боле.
’Де да идем код психијатра?! ’Ће ме види
неки! − беше ми жао. Ал’ ајд’ напред, назад не-
маш куд!
Чекам ту сестру, ваљда ће ме прозове. Причу
имам, одма’ сам се сетио. Само се плашим да
не претерам сас њу! Мож’ ме остави доктор на
одељење! А чуо сам да је не мало луд! Каки
пос’о ради, није ни чудо! Овде бре већа луд-
ница него код мене на пос’о.
Који је па овај што изађе из лифта. Нешто
ми познат. Дал’ се и он прави луд ки ја? Опа,
Југослав, никад не би рек’о да ће се о’де срет-
немо. Ето, шта ти је живот − лудница права.

12