Page 12 - MILISAV IZ JOŠJE

спасе ни Свети Петар. То сам добро знао и кад
сам улазио у бару. Био ме с конопац, ки Свети
Илија, сам пуца, не гледа ’де удара.
− Батина је из раја изашла! − рек’о је мајци,
кад ме с кантарионово уље превијала сву ноћ.

Ето, у такем ти рају ја живим цео свој век!

Само ми је још фалио овај Енглез!
А чуо сам да и они нису ништа били бољи са
своји робови по цео свет. Ал’ сад раде друга-
чије.
Колега ме пита, кад сви отидоше у погон:
− Црни Милисаве, шта ти ово треба?
− А ти, курво, што ћутиш?
− Подиг’о сам кредит! Одбију ми од плату,
сваки месец. Знаш да сам купио половног
BMW-а! Мора га отплатим!
− Ти се онда терај с њим ’де знаш и умеш! –
мени пуко филм.
Децу нема, неће се тај никад ни ожени, че-
трес’ година запрцао у задњице и ринта сам’ за
та кола. Да му отац није жив, трпео би за ’леба!

И еве ме данас код лекара, мора да уватим
боловање. Нећу и’ на пос’о ни гледам, кол’ко
гоћ могу. Него и овај наш лекар се избезо-
бразио, неће ни пише боловање ки пре. Прави
се луд. Као, није тебе ништа. Зна он да сам,
хвала Богу здрав ки дрен, ал’ му то пре ови
Енглези није ништа сметало да ми пише шта
’оћу и кол’ко ’оћу, сваки час. Сад се и он прави

11