Page 14 - MILISAV IZ JOŠJE

+ + +

Него, док већ чекам на тај преглед и папир,
боље да се ја уклоним одавде бар у сво’е мисли
и то шта сам све до сад преживео у моје Јошје,
и његову ближу и даљу околину, а био сам јед-
ном и у Швајцарске да потражим пос’о.
Шваба ме ’тео остави одма’, кад је вид’о
како правим чварке и топим маст, ал’ ја нисам
’тео. Вратио сам се највише због мајку. Да ја
чувам туђега оца и кољем његове свиње у тем
алпскем селу по цео дан, а да моја мати трпи за
јединца сина − е то нисам мог’о. И не кајем се
ич! Шта ме брига за њину пензију што је нисам
стек’о. Дабогда пропала свакем ко остави стару
мајку, те отиде код њи. ’Де то има смисла? Кад
напуниш гаће са кол’ко ’оћеш меса, мајка ти и
не треба!
− Чувај га ти кол’ко ’оћеш за те паре! – ре-
к’о сам кад ми понудио плату, тако ми то до-
шло.
И сад се не кајем. Мајку сам поглед’о, кол’-
ко сам гоћ мог’о за живота. Није ништа остала
жељна. Одувек сам мрзео кад видим да износу
на гробље покојним родитељима и од птицу
млеко, а знам да и’ нису видели ки малу љуту
док су били живи. То ти је оно, шта ће свет да
каже! Па ’ајде погађај што боље спомење, носи
црнину и ’рану на гробље.

13