Page 96 - POBEDONOSCI
P. 96

породица живела изгнана од стране краља Милутина
                                       у Цариграду. Он се звао Душман. У спомен на њега
                                       Теодора  је  сину  из  другог  брака,  са  деспотом  Ива-
                                       нишем, дала име Душман. Народ је, поштујући цара
                                       Душана, ценио и његовог полубрата Душмана Жуп-
                                       ског, а нарочито по смрти цара Душана у доба спо-
                                       рења око достојног наследника царске круне.
                                          Душман, по примеру Светога Саве, није стремио
                                       световној  власти.  Рано  се  замонашио  и  добио  име
                                       Данило. У српску историју уписан је после Косовске
                                       битке,златним словима, као Данило „патријарх всјем
                                       србљем  и  приморију”,  Данило  Трећи  (1390-1396)  и
                                       књижевник Данило Млађи. Творац је црквеног култа
                                       светог кнеза Лазара, јер је по избору за патријарха,
                                       пренео мошти кнеза Лазара из Цркве Светог Спаса у
                                       Приштини  у  Манастир  Раваницу,  1390.  или  1391.
                                       године и написао четири списа посвећена уздизању
                                       култа  кнеза  Лазара:  Похвално  слово  кнезу  Лазару,
                                       Службу, Пролошко житије –  Синаксар и Повесно
                                       слово.
                                          У Потврдном свитку из 1382. године стоји и ова
                                       одредба: „И дети младех да нест в монастире, ни на
                                       пребиваније  ни  на  ученије  книг.”  Прота  Радослав
                                       Грујић у свом раду Средњовековно српско парохиј-
                                       ско свештенство, у „Црква и живот” (поучни рели-
                                       гиозно-популарни  часопис,  бр.  7-8,  Скопље,  1922.
                                       године), је приметио да ова уредба указује о разви-
                                       јеном  средњовековном  школском  систему.  Наиме,
                                       парохијски  свештеници  су  пружали  основно  обра-
                                       зовање,  а  ставропигијални  манастир  какав  је  био
                                       Душманица  –  Дренча  давао  је  високо  образовање.
                                       Ту  треба  тражити  и  везу,  после  Косовске  битке,
                                       дванаестогодишњег сирочета – владаоца, који жели
                                       да се најбоље образује и најбољег учитеља тога до-


                                                                95
   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101