Page 96 - POBEDONOSCI

породица живела изгнана од стране краља Милутина
у Цариграду. Он се звао Душман. У спомен на њега
Теодора је сину из другог брака, са деспотом Ива-
нишем, дала име Душман. Народ је, поштујући цара
Душана, ценио и његовог полубрата Душмана Жуп-
ског, а нарочито по смрти цара Душана у доба спо-
рења око достојног наследника царске круне.
Душман, по примеру Светога Саве, није стремио
световној власти. Рано се замонашио и добио име
Данило. У српску историју уписан је после Косовске
битке,златним словима, као Данило „патријарх всјем
србљем и приморију”, Данило Трећи (1390-1396) и
књижевник Данило Млађи. Творац је црквеног култа
светог кнеза Лазара, јер је по избору за патријарха,
пренео мошти кнеза Лазара из Цркве Светог Спаса у
Приштини у Манастир Раваницу, 1390. или 1391.
године и написао четири списа посвећена уздизању
култа кнеза Лазара: Похвално слово кнезу Лазару,
Службу, Пролошко житије – Синаксар и Повесно
слово.
У Потврдном свитку из 1382. године стоји и ова
одредба: „И дети младех да нест в монастире, ни на
пребиваније ни на ученије книг.” Прота Радослав
Грујић у свом раду Средњовековно српско парохиј-
ско свештенство, у „Црква и живот” (поучни рели-
гиозно-популарни часопис, бр. 7-8, Скопље, 1922.
године), је приметио да ова уредба указује о разви-
јеном средњовековном школском систему. Наиме,
парохијски свештеници су пружали основно обра-
зовање, а ставропигијални манастир какав је био
Душманица – Дренча давао је високо образовање.
Ту треба тражити и везу, после Косовске битке,
дванаестогодишњег сирочета – владаоца, који жели
да се најбоље образује и најбољег учитеља тога до-

95