Page 98 - POBEDONOSCI
P. 98

нут  је  уз  ктиторско  учешће  светог  деспота,  мана-
                                       стир  Руденица саграђен је од властелина Вукашина
                                       и жене му Вукосаве, а ктитор му је и деспот Стефан
                                       са  братом  Вуком,  манастир  Јошаница  задужбина  је
                                       породице  једног  деспотовог  властелина,  манастир
                                       Сисојевац задужбина је духовника Сисоја Синаита, а
                                       ктитор му је и деспот Стефан са својом мајком, Бо-
                                       городичин манастир  у  селу Радошину близу  Ресаве
                                       подигао  је  деспотов  војвода  Радослав  Михаљевић,
                                       Црква Светог Николе у Рамаћи под Рудником задуж-
                                       бина је једног деспотовог племића, чувени манастир
                                       Каленић задужбина је светог деспота и његовог про-
                                       тодовијара Богдана са женом му Милицом и братом
                                       Петром,  манастир  Војловица  код  Панчева  добио  је
                                       деспотову  повељу  1405.  године,  манастир  Никоље
                                       задужбина  је  деспотовог  војводе  Радича,  манастир
                                       Павловац  на  Космају,  и  други:  „Тако  да  је,  према
                                       речима преподобног аве Јустина, деспотова Србија у
                                       то време, заједно са старим манастирима и црквама,
                                       имала преко две хиљаде храмова Божјих и „станова”
                                       молитве и подвига.”

                                          Пред  угаснуће  српске  средњовековне  државе
                                       изникли  су  прелепи  манастири  од  којих  многи
                                       имају  поглед  на  Крушевац.  Они  ће  у  доба  дуге
                                       турске  окупације  бити  неугасиви  позив  од  Бога
                                       народу Божијем да не поклекне. Зато не чуди да је
                                       једини  запис  о  ослобођењу  Крушевца  од  Турака,
                                       после вишевековне окупације, настао  у Манастиру
                                       Светом  Роману  из  пера  архимандрита  Саве  Пет-
                                       ровића  (1793-1861),  који  је  обновио  и  манастир
                                       Наупаре  1835.  године.  Овај  писани  траг  о  крају
                                       ропства у старој Лазаревој престоници, из које ће он
                                       поћи у Косовску битку 1389. да тамо храбро погине


                                                                97
   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103