Page 97 - POBEDONOSCI

ба књижевника Данила Млађег – патријарха Данила
III, који, по вољи Божијој, у тешким данима, пре-
судно утиче на васпитање адолесцента–законитог
наследника престола, који са шеснаест година пре-
узима од своје мајке пуну власт.
У истом свитку из 1382. године у списку метоха
Манастира Душманице – Дренче пише: „И двор у
Неупаре с придворицом.”
Манастир у коме се вечерас налазимо тада се
први пут спомиње у писаним изворима. Како је из-
гледао развој неупарске придворице – цркве на двору
средњовековног властелина (деспота Иваниша?) мо-
наха Доротеја и његовог сина Душмана, игумана
кир Данила, књижевника Данила Млађег, патријарха
српског Данила III и учитеља деспота Стефана? Мо-
жемо претпоставити да је „двор у Неупаре с придво-
рицом” пратио животни пут својих ктитора. Кад је
монашен властелин, његов посед – властелинство је
постајао метох. Тако је најпре Душманица – Дренча
од придворне цркве Потврдним актом из 1382. го-
дине постала манастир, а у каснијем периоду, најве-
роватније после избора за српског патријарха њеног
другог ктитора, ставропигија – манастир под дирек-
тном управом патријарха. Тада је и неупарска при-
дворица постала манастир, а њен двор метох. У „мо-
нашењу” метоха манастира Дренче и претварању
неупарске придворице у манастир своме учитељу
највероватније је помогао и његов благодарни уче-
ник деспот Стефан, као што народно предање наго-
вештава, а сведочи највећи шумски комплекс једног
манастира у Србији, површине преко 1.500 хектара.
Јер је деспот Стефан са својим ктиторским учеш-
ћима и прилозима остао уписан златним словима у
историји српског народа: Манастир Копорин подиг-

96