Page 91 - POBEDONOSCI

За свога оца деспот Стефан у Повељи Манас-
тиру Хиландару, 1405. године, вели: „Ја од младић-
ког ми узраста и младих ноктију, када је Бог у Свом
старању о мени све чинио на корист мени, запада-
јући у многа опака, неподношљива смртна иску-
шења, чему су сведоци и слушаоци небесне стихије
и скоро сва васељена, од свих бивах избављан Го-
сподом, а и сада сам избављан. А у тим мојим та-
мним страдањима и доживљајима ја сам с муком
упирао очи своје ка сунчаним врлинама оца мога и
господина Светог ми Кнеза. И ако сам и успевао у
понечему угледати се на њега, ја сам то чинио
помоћу Божјом.”
2. Мајка. Кнегиња Милица у Дечанској повељи,
1397. године, пише: „Умилостиви се на моје грехе,
укрепи децу моју у благоверности и благоденствију,
да у побожности послуже Теби, Богу своме.”
Константин Филозоф у Житију деспота Сте-
фана пише: „А шта да кажем о ономе (Стефану)
који је од (Лазара и Милице) засијао, показавши у
себи премного од њихових особина... плод дрвећа
засађених при извору вода.”
3. Другом мајком деспот Стефан називао је мо-
нахињу Јефимију, удовицу деспота Јована Угљеше,
која је умрла убрзо после кнегиње Милице – мона-
хиња Евгеније великосхимнице Ефросиније, преми-
нуле 11. новембра 1405. године, примивши и она
великосхимнички образ са именом Евпраксија.
4. Српски монаси о којима Константин Филозоф
у Житију и подвизима увек спомињанога, славнога,
благочастивога господина деспота Стефана вели:
„Живе у красним пустињама и обитељима, тако да и
оне који су веома лењи побуђују да к њима побегну.
И показују многе и изабране који врлине чувају

90