Page 23 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

за Софију, а одатле, као највећег апсеника,
утамничили су га у нишки град да истјазава-
њем докуче комитске тајне како би се што пре
дочепали главе Војиновића и Пећанца. Тврди-
ли су неки да је поп Мита једне ноћи покушао
бекство и готово им измакао. Непријатељ је
једва пустио попадију, госпођу Дару, да оца
Димитрија обиђе последњи пут. Нашла га је
окованог тешким гвожђем, под батинама из-
немоглог, али још крепког духа. Он јој је, она-
ко брзо, по свом обичају, рекао:
‒ Молим те, молим те, што си дошла?! Ја
сам готов, видиш! Чувај децу и образ! Иди и
не плачи! Бог је рекао да овако буде!
После неколико дана, опет је дошла попа-
дија Дара да посети супруга. Раздрао се на њу
надзорни официр, који је одахнуо када су по-
следњи пут одвели поп Миту из ћелије:
‒ Отивај! Закарасме га!
‒ А где га закопасте? – питала је прекаљена
попадија.
‒ Отивај! – загрмео је официр.
Под тешким теретом у души, а да се не би
заситио непријатељ њеном трагедијом, узди-
гнуте главе и пркосно отишла је с градске ка-
пије попадија да тражи низ Нишаву поп Ми-
тино тело, али га не нађе. Отац Димитрије
убијен је 16. децембра 1917. године, кад и вој-
вода Коста Војиновић више цркве гргурске.
Мучитељи су држали поп Миту у животу док
им не падне шака још неко од војвода.
У порти цркве гргурске, где је највише
крви просуто у Топличком устанку, подигну-

21