Page 22 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

ле ка планинама и беспућима и гледале да
намаме тамо непријатељску војску, али се она
није дала „на труле даске”, већ је ударила на
живаљ, села и насеља. Топлица и Јабланица,
попаљене и попрскане крвљу, малаксавале су.
Војиновић и поп Мита удружише остатке од-
реда и зададоше добре ударце непријатељу: у
забрану код цркве драгушке, близу села Лаза-
ревца, на Каљаји и више цркве гргурске. Кра-
јем месеца априла 1917. године, после једног
жестоког обрачуна са окупатором на оброн-
цима косаничких брда, у Барбатовцу је запа-
љена кућа поп Митина с покућанством и црк-
веном архивом. После спаљивања општине и
парохије барбатовачке, код села Вишесела са-
стадоше се последњи четници топлички. Поп
Мита рече Војиновићу да је вољан, с неколи-
ко најодважнијих другова, кренути за Солун-
ски фронт.
Он изабра друштво, а Војиновић написа пи-
смо српској влади о Топличком устанку. Отац
Димитрије, као добар познавалац југа, срећно
се дочепао Шаре и с друговима приближио
фронту. Али, лоше среће било је код поп
Мите − осетиле их мртве страже непријатељ-
ске и припуцале. И за трен ока Митина група,
избразданим ровинама, поделила се на два де-
ла: један део је утекао, а поп Мита паде тешко
рањен, али није хтео да обрне цев у своју сле-
поочницу већ је револвер испразнио у при-
спелу гомилу непријатеља, бацио гвожђе и
дошао им шака. У логору су разабрали ко је,
па су га лечили и излечили, а потом спровели

20