Page 19 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

њему, до кашике, изгорело. Отац Димитрије
дочекао је непријатељску војску храбро и по-
носно. Надао се на хришћанску и јуначку
увиђавност, на словенско братство. Али, вре-
ђање и унижавање повратише му дане ђако-
вичке шкипетарије. Јекнуо је и тврдо се пока-
јао што није с друговима кренуо ка кланцима
албанске Голготе. Окупатори разабраше за
његову кондуиту. У Горњем Паничереву код
Старе Загоре ставише га Бугари под стражу и
присмотру, али им то није помогло. Поп Ми-
та, најпре изудара једног колегу што торба-
рењем по логору понижава чин и друштво.
Затим, поред оружаних стража, на дан Велике
Госпојине 1916. године, као вихор, дочепа се
брегова и шума заједно с поп Глишом и десе-
так храбрих сељака из Топлице. Све је поди-
гнуто и пошло да га хвата. Знојави и поцепани
„старши”, да би избегли срамоту, измислили
су лаж:
– Затепамо га и тамо га заровисмо!
Његови другови у логору у тишини га опе-
ваше, а он је жив и здрав упртио брзометку
Фердинандову, с торбом фишека, и из Бугар-
ске стигао у Топлицу. Прво се у својој паро-
хији јавио верној кући Миловановића. Ту је
скинуо браду и све спољне свештеничке знаке
да га не би распознали и да не би навукао мр-
жњу и освету на верне му куће у парохији.
Разабрао је за прилике и почео стари комит-
ски посао: прикупљао најодважније, поноси-
те, правичне и ољагане код окупатора. С њи-
ма је западао по путевима и сутескама, вршио

17