Page 25 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

дао лепу кућу, какве су онда подизане у варо-
ши (високи плафони, неизоставна салонска
врата и нешто ситних рељефа на фасади). У
њу се после рата уселио Драгомир милицио-
нар. Сви су у селу знали да је он све иконе из
куће бацио у клозет!
Деда Момчило је на то додавао да је исте
судбине био и споменик у пешчару убијеног
свештеника.
− Црна комунистичка тројка вратила се по-
сле рата овде, у порту, да доврши свој посао.
Мацолом су разбили споменик на гробном
месту, пред храмом, и бацили га у црквени
клозет! – плакао је, кад год би говорио о томе.

Очево риљање у башти, само што сам му
донео чашу воде, прекидоше двојица милици-
онара. Тражили су да пође са њима. Онако
знојав, ушао је у кућу да се пресвуче и обуче
мантију.
− Батина је из раја изашла! – проговорио је
млађи милиционар. Стајао сам са празном ча-
шом у рукама, пред кућом, укипљен као спо-
меник.
Померио сам се са места тек кад је отац
изашао из куће и пошао са њима. На сте-
пеништу соколане, предратне зграде са де-
белим зидовима, преко пута порте, прогово-
рио је старији милиционар. Застао је и окре-
нуо се ка мени:
− А ти мали, ’де ћеш?!
Опет сам био укипљен у месту.

23