Page 29 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

Твоји чивијаши су те спасли (послали су све
најбоље о теби), а највише то што си од свега
одустао!

Тек после Маринкове смрти и нашег одла-
ска из Барбатовца, отац ми је причао о свему.
Одавно се нисам крио у шимширу пред црк-
вом, који сам прерастао. Стресао сам се од
страха, после толико година, да је она пошта
коју сам укипљен чекао на степеништу барба-
товачке соколане могла бити другачија. Каме-
ном оивичено гробно место пред црквом, без
споменика, с висибабама крај њега, могло је
тада примити још једног свештеника и бити
двогробно.

+ + +

Мој други сусрет са полицијом, овога пу-та
у цивилу, био је десетак година касније.
Био сам малолетан кадa су ме саслушавали
радници Службе државне безбедности. Поли-
цијска станица у Улици Мајке Јевросиме, у
центру Београда, са собом 48, урезана је дубо-
ко у моје памћење.
Тог јутра, док сам седео пред јединим у
скају тапацираним вратима на читавом спрату
зграде СУП-а, покушавао сам да се отмем
страху да се иза њих могу очекивати и батине.
– Драгић Илић? – изусти млађи човек,
отмено одевен, пошто отвори врата која су у
мени изазивала страх.
− Ја сам!

27