Page 33 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

+ + +

По завршетку промоције Огрешења, хитали
смо кроз Кнез Михајлову улицу да се вратимо
у Богословију, јер се предавање у
Патријаршијској сали одужило. Пролазећи
улицом која се тада звала Седмог јула,
усхићено смо препричавали своје утиске са
промоције и тако стигли до половине Кнез
Михајлове. Овде су нас сусрела два човека
који су нам се, показујући своје службене
легитимације, представили као полицајци.
Затражили су нам личне карте.
− Шта је ово?! – снађох се да питам.
− Рутинска контрола!
– Немам личну карту, малолетан сам! Имам
маркицу за градски саобраћај!
– Може, дај маркицу! – полицајац у циви-
лу пружи руку и узе ми ђачку повластицу за
градски превоз, па стаде узимати из ње моје
личне податке.
Мој школски друг је имао личну карту.
– Младен Дурић? – прочита други поли-
цајац.
– Да – одговори Младен.
– Из Планинице код Вареша? – настави по-
лицајац.
– Да.
– Па теби ће за два дана рођендан! Рођен си
17. децембра 1967. године.
– Да – смирено потврди, данас епископ ди-
селдорфски и немачки, Григорије.

31