Page 32 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

+ + +

– Уђите! – прекиде ме у размишљању ис-
ледник, који ће ми представити свог старијег
колегу и себе као дипломиране правнике на
раду у Служби државне безбедности.
Закорачио сам кроз врата страха и одмах
осетио олакшање, јер у соби 48 није било ни-
чега налик справама за мучење. Напротив, би-
ла је права супротност полицијској станици.
Имала је чак и полицу за књиге са понеким
насловом из лепе књижевности. Одмах сам
понуђен кафом или чајем.
– Ви сигурно претпостављате зашто смо
вас позвали? – упитао је старији иследник по-
сле кратког „упознавања”.
– Знам – рекао сам и цитирао повреду не-
каквог прописа, по тачки тој и тој, тог и тог
закона СФРЈ, која је била наведена у позиву.
– А знате ли који је то закон? – упитао је
млађи иследник.
– Не знам – рекох. − У нашој профе-
сорској библиотеци није било Службеног
гласника, у коме је објављен овај закон.
– Па, добро. Можеш ли онда да претпо-
ставиш зашто смо те позвали? – наставио је
млађи иследник.
– Могу! Због промоције књиге, јер су нас
ваши људи легитимисали непосредно после
ње.

30