Page 35 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

– Пажљиво прочитајте Записник са саслу-
шања, а онда га потпишите непосредно испод
текста, тако да се не може ништа дописати –
посаветовао ме је млађи иследник на крају на-
шег „дружења”. Имао сам само једну при-
медбу. Нисам хтео да потпишем Записник док
нису избрисали реченицу у којој се тврдило
да нас је професор Владан Поповић обавестио
о промоцији књиге Огрешења и тако пре-
судно утицао да одемо у Патријаршијску салу
те вечери.

+ + +

Ушли смо уплашени у аутобус 27. Ћутали
смо. Нисмо више били сигурни ко нас све мо-
же до школе срести, саслушавати, легити-
мисати.
По доласку у Богословију, све смо испри-
чали васпитачу.
– Не могу вам ништа, само причајте све
што је говорено на промоцији. Они ионако то
све имају снимљено – храбрио нас је ђакон
Милан Ковачевић.
Те ноћи смо до касно били шћућурени на
нашим скромним креветима у ђачкој спава-
оници. У исто време, био је то крај нашег де-
чачког и момачког доба. Ушли смо у свет од-
раслих. Пред зору сам заспао и сањао деду
Драгића.
– Голубићу, не бој се – шаптао је док ми је
миловао косу.

33