Page 17 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje
P. 17
Ја ти овиме много чиним нажао. Али те молим
опрости ми. Децу љуби и моли да опросте оцу. На-
траг не могу, а напред идем са надом у Бога, ма да
је неизвесност.
Веран ћу бити и даље теби и својој дечици. Ти ме
најбоље познајеш. Продужи и даље да ме разумеш.
Тебе и дечицу моју неизмерно љуби и грли, ваш
отац и супруг, Никола.”
+ + +
Шездесет и три године касније, 26. новембра
2007, Окружни суд у Крушевцу „утврђује да је ре-
хабилитовано лице пок. Никола Михајловић из
Крушевца био жртва прогона и насиља из поли-
тичких и идеолошких разлога”.
О Беседнику, код Кесеровића, исти суд вели:
„није имао леву шаку”.
− Био је дете. Пронашао је бомбу, заосталу из
Великог рата, док је са братом чувао овце на Баг-
дали. Чачкали су је, па он остаде без три прста, а
брат, познати крушевачки судија Љуба Михајло-
вић, без ока. Док је стиг’о до нишке болнице, кре-
нула је гангрена! − рече ми чика Бора.
+ + +
Јуче, на семафору, док сам чекао зелено светло,
бацим поглед на кућу, крај Гимназије, где је некада
тамновао Никола. Још је лепа. Тај стари архитекта
оденуо ју је пристојно, за сва времена. Приземље, с
високим прозорима, отмено и витко. У њеној коси
мансарде. Подрум као да не постоји. И таман, да
XVI