Page 42 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

тељи слабо са ђацима посећују цркве у недељне и
празничне дане. Ради омладине, да би заволела сво-
ју цркву и утврдила се у вери православној, тре-
бали би да у цркву тачније долазе.
Без велике нужде не треба дозволити да се цр-
кве подижу изван села по потоцима и непроход-
ним местима, где ни свештеник, ни парохијани ла-
ко доћи не могу.” Иначе, Законом о начину како ће
се поступати кад оће да се граде нове цркве, од 17.
јуна 1863, чланом 7, било је прописано: „Не може
се градити црква изван села, ма то било и на старом
црквишту или на средини између села, која цркву
граде, изузимајући случај, ако је наређено да се на
том месту доцније насели село, или ако би мини-
стар просвете и црквених дела у сагласију са цркве-
ном власти за сходно нашао то изузетно дозволи-
ти”, у Зборник правила, уредаба и наредаба Архије-
рејског сабора Православне српске цркве у Краље-
вини Србији (од 1839 до 1900. године) са законима,
приредили Тод. Петковић и др Чедомир Митровић,
Београд, Архијерејски сабор, 1900, стр. 327. Прота
Аврам Јовановић, намесник среза ражањског, сле-
деће године у намесничком извештају, Глас, бр. 12,
1908, стр. 379, извештава: „Нововераца, атеиста и
социјалиста у сеоском сталежу нема.”
Епископ Веденски, ректор Московске духовне
академије, после боравка у Србији 1908. године,
изјавио је: „Православље на Балканском полуос-
трву пропада, тоне”, Глас, бр. 3, Ниш, 1909, стр. 87.
Парох београдски Никола М. Трифуновић, у Ве-
снику српске цркве, год. IV, Београд, 1893, страна
1095-9, у чланку Глас пастира пише: „Да, цркве су
празне и богослужења се врше у присуству само
понекога старца, а врло често и без ових. Све се,
дакле, отуђило од Бога, све заборавило на спасоно-
XLI