Page 43 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

сну веру отаца својих и ако се овако продужи и да-
ље, дај Боже да му буде добар крај. Прекомерна је
чежња за оним што је чулно, што је само матери-
јално, што је плотско. Крајња одвратност је насту-
пила и код православних грађана престонице према
православној вери.”
Епископ Никанор Ружичић у свом Извештају
Светом архијерејском сабору за 1907. годину, обја-
вљеном у Гласу, бр. 5, Ниш, 1909. године, стр. 111-
114, пише о дужницима који цркви не враћају паре
узете још у доба турског ропства. Глас, бр. 9, Ниш,
1909, стр. 244, пише: „Данас је у Србији једини
свештеник који не може да добије своју заслужену
плату, него мора ради насушног хлеба на срамоту
цркве и угледа свештеничког, да обија прагове чак
и код оних људи, који нису ни пријатељи цркве,
акамоли свештеника. Данас, кад и пандури и би-
рови општински, па чак и обичне слуге код својих
господара имају свој први, само слуге Божијег ол-
тара не знају за први, него њихова награда зависи
од милостиње њихових парохијана.” У истом часо-
пису, бр. 5, Ниш, 1909, страна 135, објављена је
вест: „Секретар Синода цариградске патријаршије
Николапуло разговарао је са аустро-угарским амба-
садором у Цариграду о продаји права Васељенске
патријаршије Аустрији за српску цркву у Босни и
Херцеговини уз посредовање Турака.” У претход-
ном броју Глас, на страни 120, извештава да је пре
окупације у Босни и Херцеговини била само једна
католичка црква, а сада их има двеста; а у броју 5,
исти часопис, на страни 127, јавља: „Аустријанци
траже верски протекторат над Албанцима католи-
цима”, и на страни 136: „После 150 година Србин
Гласковић треба да постане римокатолички бискуп
на Косову.” Поп Секула Добричанин, у Гласу, бр.
XLII