Page 62 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

нишки град да истјазавањем докуче комитске тајне
како би се што пре дочепали главе Војиновића и
Пећанца. Тврдили су неки да је поп Мита једне
ноћи покушао бекство и готово им измакао.
Непријатељ је једва пустио попадију, го-
спођу Дару, да оца Димитрија обиђе после-
дњи пут. У тешком гвожђу, под батинама изнемогао
али још крепког духа, онако брзо, по обичају, рекао
јој је:
– Молим те, молим те, што си дошла? Ја сам
готов, видиш. Чувај децу и образ. Иди и не плачи. Бог
је рекао: да овако буде!
После неколико дана, опет је дошла попадија
Дара да посети супруга. Раздрао се на њу надзорни
официр, који је одахнуо када су последњи пут од-
вели поп Миту из ћелије:
– Отивај! Закарасме га!
– А где га закопасте? – питала је прекаљена
попадија.
– Отивај! – загрме официр.
Под тешким теретом у души, а да се не би за-
ситио непријатељ њеном трагедијом, уздигнуте главе
и пркосно отишла је с градске капије попадија,
тражећи низ Нишаву поп Митино тело, али га не
нађе.
Отац Димитрије убијен је 16. децембра 1917.
године, кад и војвода Коста Војиновић више цркве
гргурске. Мучитељи су држали поп Миту у животу
док им не падне шака још неко од војвода. У пор-
ти цркве гргурске, где је највише крви просуто у
Топличком устанку, подигнута је спомен-гробница
Кости Војиновићу и његовим изгинулим другови-
ма, одакле се виде устанички положаји где су се во-
диле најкрвавије борбе. Биста војводе Косте Воји-
новића положена је на мраморни стуб у који је ути-
снута слика поп Митина тако да гледа на цркву.

11