Page 97 - Zaboravljeni Prota

Енглеза, нарочито да ми чујемо: „Сојузници раз-
бојници, коварници” итд.

ЕСКИЏУМАЈА

После овог пакла преместише нас у Ески-
џумају, далеко иза Великог Трнова, преко реке
Јантре у правцу Шумена и Црнога мора! Ески-
џумаја je мала и неуређена варошица, кроз коју
протиче водоплавни поток с дубоким коритом.
Име јој је турско, а рекоше ми да значи „старо
место”. Ту сам видео у пролазу неке људе које
зову „Гагаузи”. То су Бугари по народности, а
муслимани по вери. Бугарски босанци... Има
доста Турака, нарочито бакала и дуванџија, и
нешто мало Јермена. Интересантно је да Турци
(и ако можда знају) не говоре бугарски, а
Бугари с њима уопште, а нарочито при пазару
говоре турски! Очигледно, мрзе се међусобно,
али се трпе. Ни Бугари нису могли да претрпе
Турке... Прво нас стрпаше у једну основну шко-
лу, па после ускоро у једну стару џамију пуну
сваког ђубрета, да смо морали сами износити
балегу и чистити патос; а после у неку бившу
ткачницу. Но, сви услови за живот били су исти
као и у Паничереву! На Велики петак дадоше
нам по парченце црвљивог качкаваља, а на Ва-
скрс чорбу од пасуља! Неки попови правили су
нануле (обућу), крстове и поскурнике (печате)
од дрвета, неки су сами месили хлеб и кували
јела да се нешто дода оној сплачини коју до-
бијамо; а неки су продавали бозу и чај од липе.
Кад смо ишли по воду или покоји пут у цркву,
терани смо као робијаши у два реда под стра-

97