Page 115 - Zaboravljeni Prota

затим Велику школу и ја се уписах у пети раз-
ред. Али мој отац не пристаде, јер вели то је
много дангубно, скупо и мучно, него као сиро-
мах да морам што пре „доћи до хлеба”; а додуше
онда се поповство високо ценило у народу и све-
штеник је био најбољи чиновник. Правнике и
философе питао је народ: „А кад ћеш да свршиш
Богословију?” И ја ускоро напустих пети разред
гимназије и уписах се у београдску Богословију.
И сврших је као благодејанац са скроз одличним
успехом 1884. године. Прве године беше екстер-
нат, те сам и поред новчаног благодејања послу-
живао. Поред осталих и код др Лазе Лазаревића
нашег одличног књижевника. Остале три године
провео сам у интернату. И у Богословији сам
имао већином одличне наставнике. Први ректор
архимандрит Нестор и други протосинђел Ника-
нор и професор Јеврем Бојовић постали су епи-
скопи; а синђел Фирмилијан постаде митропо-
лит српски у онда неослобођеном Скопљу. А
свештеник Димитрије Павловић постаде прво
епископ, па затим први патријарх српски, по об-
нови патријаршије. Од осталих професора беху
истакнути: др Војислав Бакић, Јеврем Илић, Ја-
ња Поповић, Димитрије Јосић итд. Одмах сам
постављен за учитеља основне школе у селу Ме-
кишу, у онда новоослобођеном округу топли-
чком, срезу добричком, недалеко од Ниша. Свр-
ших тамо једну годину рада и одржах испит уче-
ника са врло добрим успехом; а изасланик беше
чувени педагог Стево Чутурило. Затим се регру-
товах у Прокупљу и одох у војску на одслу-
жење у кадру скраћеног „ђачког” рока у Двана-
естом пешадијском пуку у Нишу. После краће

115