Page 116 - Zaboravljeni Prota

паузе рукоположен сам у Нишу за ђакона кру-
шевачког на Цвети 6. априла 1886. године и уз
то бејах катихета у гимназији крушевачкој. За-
тим, 31. октобра 1888. године рукоположен сам
у Београду за свештеника и добих парохију ве-
ликоврбничку у близини Крушевца, у срезу ра-
синском и тамо проведох 6 година. Тамо сам на
лицу места проучио сељачки народ у маси и
упознао све његове и добре и хрђаве стране…
Затим сам конкурсом добио варошку парохију
Неготин у Крајини, али тамо мало остадох. Ука-
зом Њ. В. Краља бејах постављен за судију Ду-
ховног суда епархије тимочке у Зајечару и тамо
пробавих две године. Из материјалних и здрав-
ствених, па и политичких разлога, дадох оставку
и опет се вратих на парохију. Добих Лесковац у
епархији нишкој и тамо проведох 38 година, па
пошто услед старости и изнемоглости, после 50
година службе, узех капелана, опет дођох у
Крушевац на „старину”, где ми живе деца и где
ми је жена боловала, умрла и сахрањена. У Лес-
ковцу сам такође дуго времена био катихета у
гимназији и пољопривредној школи, болнички
свештеник и вршилац дужности среског намес-
ника. Више пут био сам комесар, члан и прет-
седник стручних комисија и исповедник свеш-
тенства града Пирота и округа пиротског. Радио
сам на књижевном пољу. Многе чланке и рас-
праве штампао сам у црквеним и дечјим часопи-
сима: Хришћанском веснику, Прегледу, Веснику
српске цркве (од кога сам и хонорисан без мог
тражења), Српчету, Народном просветитељу
итд., па и у новинама.Нарочито сам радио на цр-
квеном беседништву и, како стручњаци и јавно

116