Page 162 - Zaboravljeni Prota

осећању да траже задовољења. Но није само то
што ме дубоко вређа. Има и још горих и црњих
несрећа, које поједини бездушни саблажњивци
чине у својој средини, и то на догледу својих
свештеника и месне полиције. Тако нпр. у једној
нашој вароши знам једнога таког безбожника,
који је сав у власти ђавола, јер у свакој даној
прилици јавно говори да нема Бога или, што је
још и црње, мноштвом најгаднијих и најпогр-
днијих речи исмејава ту свету идеју и срамоти
цркву православну. А при том зове се право-
славни хришћанин, и још је неки часник у опш-
тини и ужива знатно поверење код људи, док
међутим по поузданом причању некад је био
ћеремиџија, тј. такав човек који је у интелекту-
алном погледу био на висини једног нашег ћере-
миџије, дакле човек који ни о најнужнијим нау-
чним ни верским истинама нема чистога појма, а
камоли да је способан што критиковати! Ето,
драги читаоче, како се размеће и бацака овај
сувремени „слободњак” и какве шупље фразе и
отровне мисли излазе из његове покварене
душе. А при свем том, и при свакојаком још на-
чину зарађивања, он ипак вели да је неки каме-
ни „радикалац” и да живи и бори се за народ, за
поштење, за правду! Па да је он само један ‒
него их свуда има такових! И сад замислите,
каки је положај једнога свештеника који мора и
таком отрову да иде у кућу да му врши верске
обреде и да од њега ишчекује за свој труд неку
несрећну пару?! Зато би требало на оваке зле и
неприродне појаве строго пазити. Доста је било
од наше стране ћутања, трпљења, евангелске
кротости и смирења. Даље се не може! Треба је-

162