Page 157 - Zaboravljeni Prota

искрено стара. Мора човек са Петрарком да уз-
викне: „Никога нема овде, коме би се могла без
опасности казати једна истинита реч”; овде нема
станка ни побожном духу ни хришћанској љуба-
ви ни вери. Овде се само зли примају и свака
протува, која само донесе новца, хвали се и уз-
диже, а сиромах и праведан гази се и гони. Про-
стота назива се лудост, а лукавство мудрост. Бог
се презире, а новац се обожава. Закони се газе.
Добрим људима подсмевају се. Нада на потоњи
живот сматра се овде као празна прича, истина
као лудост, уздржање од греха као суровост, мо-
рална крепост као велика срамота; на против
безочност у греху сматра се као душевна кре-
пост и слобода, и живот што прљавији тим од-
личнији, што већма грешан то славнији. По томе
сматра се хришћанство као нужна басна. Аутор-
итет цркве и њен глас постао је маловажан и го-
тово илузоран код такозване сувремене интели-
генције ‒ у њеним очима. Значај свештеничке
службе у друштву људском, узвишеност и ве-
лика важност свештеничке улоге и у самој др-
жави, која се такорећи оживотворава црквом ‒
све то у данашње време као да се нимало не
цени и не уважава, као што треба. Шта више, не-
престано се пишу и преводе такозване „слобо-
доумне” књиге и новине, које као преображајна
чеда прогреса јавно и то на разне начине исме-
јавају не само све остале вере, него и само хри-
шћанство, наводећи да се оно бајаги у данашње
време удаљило од првобитне науке Назаретског
Мученика! И тако „људска себичност отрже нас
од вере, а не даје нам образовање у замену за то.
Убија нам појам о правди и поштењу, а отвара

157