Page 158 - Zaboravljeni Prota

нам амбис грамзивости у који се већина од нас
стропоштала!” И рекао би човек, да се збиља са
сувременом цивилизацијом упоредо шири и бе-
зверје, иако је религија неопходна потреба чове-
ка и свуда је има, ако и у разним облицима, јер
је идеја вере сваком урођена! Кад кажем да је
идеја вере сваком урођена, подразумевам, на ос-
нову Светог писма, да је душа човечија као ис-
кра божанства створена са наклоношћу да верује
и да просто мора веровати. Погдекоји мислиоци
имају такав појам о постанку религије ‒ вере и
свештеника, који се са свим противи Светом
писму и по коме појму излази да је вера само
последица некакога страха и човечијега незнања
а свештеници да су само један спекулативан ред
људи, који су се у своје време умели користити
тим човечанским детињством. Али овако не сто-
ји. На основу Светога писма ми морамо узети да
је човек створен са правом вером, која му је са-
мим Творцем дата и коју је он примао такорећи
непосредно из општења с Богом, а доцније кад
је човештво пало у грех и удаљило се од Бога ‒
може бити да је на разне начине дотеривало ону
своју урођену идеју вере. Што се пак свеш-
теника тиче, они би могли бити непотребни
само у том случају кад би такорећи сваки човек
сам собом био свештеник. Али то већ не може
бити, исто тако као што не може сваки бити
судија, учитељ итд. Ако се дакле може без суда
и судије, без школе и учитеља итд. онда се може
и без цркве и свештеника. „Вери је извор „страх
Господњи”, слутња или убеђење о бићу више
надземаљске силе, којој се човек у нужди обраћа
ради утехе и помоћи, казујући јој своју молбу

158