Page 159 - Zaboravljeni Prota

својим осећајима, мислима или речима, кад је
већ не уме да нађе ни у себи ни ма где на земљи.
Ово религијско осећање развија се у човеку
напоредо с разумом, јер нема човека или народа
на свету у кога се оно не би појавило, па ма то
било и у најмањој мери” (Постанак религије,
вере и свештеника од свештеника О. Корвина, с
немачког превео Андр. Матић, стр. 3). „У исто-
ријско доба није се нигде нашло ниједно ма како
дивље племе, које би без породице, без људског
говора и без ватре живело и које бар најпростије
зачетке моралних и вероисповедних осећања не
би показало” (Историја света од Ст. Бошковића
у одељку Вероисповедни, религијски, појмови и
обичаји, стр. 184).
Тако атеистичко стање савремене свести, по
мом мишљењу, не би нипошто требало олако
узимати нити сматрати за маленкост, јер тако се
може доћи до врло мучних последица. Ја тако
сматрам и сваком српском, малом и великом,
свештенику предлажем да са свом збиљом свога
положаја дубоко испитује узроке таквога сувре-
менога мњења и погледа на веру и цркву и њене
установе. Па, ако ма у колико нађе оправдање
тој страшној повици, а ми, брате, да се попра-
вимо у чем смо на стрампутици. Иначе да се
постарамо ма којим начином да задобијемо до-
стојно и стално уважење и да повратимо свој
велики значај у друштву људском, које уосталом
може читаве векове у заблуди проживети, а сма-
тра да је најмудрије ‒ јер се креће „с временом”.
У крајњем случају, шта више, ја бих чак и на то
пристао да се свима и држави и народу стави
овако строго и одсечно питање: треба ли вам по

159