Page 85 - Zaboravljeni Prota
P. 85

Бугари, па кад су поделили варош, онда дошли
              Немци. Ограда око куће и нека врата дигнута и
              погорена. Све што је било у кући, у подруму и
              шупи  ‒  намештај,  јестиво,  пиће  итд.  ‒  упро-
              пашћено. По дворишту многе рупе ископане за
              казане  ради  кувања  јела,  мноштво  празних  ку-
              тија од разних конзерви и пуно разбацаних кос-
              тију  куваних  и  некуваних!  Знајући  мало  не-
              мачки (још из гимназије), објасних да је то моја
              кућа, али нико то не ферма. Једва с душом, и то
              помоћу њихове власти, добих у својој кући само
              једну собу да се сместим, а све остале простор-
              ије остадоше испуњене војском... Тако сам у бе-
              ди  провео  Бадњи  дан,  Божић  и  славу  Светог
              Стевана.  Одмах  затим,  са  још  три  свештеника
              после дугог испитивања, интерниран сам у Бу-
              гарску! Питали су каквог сам владања, које сам
              партије итд. Кад су се уверили да сам у свему
              исправан,  онда  су  ме  као  „благонадежног”  ин-
              тернирали. Но све ово било је почетак Голготе -
              подножје њено. Сад тек настаје пењање уз брдо,
              распеће и муке на крсту. Уочи мог интернирања
              одведоше  ми  сина  Божу,  среског  економа,  и
              ухапсише га у ћелије окружног суда, где је већ
              било  много  пре  њега  ухапшених  ради  убијања
              или интернирања. Те страшне ноћи само чудом
              Божјим је спасен, те није убијен! У оној гомили,
              гужви  и  мраку  уместо  њега  убили  су  свирепо,
              чекићем  у  главу  и  камом  под  грло  преклали
              друго лице, неког учитеља, а у зору леш увијен
              у ћебе изнели ван вароши и закопали! Сутрадан
              су  целу  поворку  спровели  преко  Сурдулице  и
              Власине  у  Бугарску,  а  све  који  нису  од  умора
              могли ићи, прво су кундацима тукли, после пу-

                                      85
   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90