Page 85 - Zaboravljeni Prota
P. 85
Бугари, па кад су поделили варош, онда дошли
Немци. Ограда око куће и нека врата дигнута и
погорена. Све што је било у кући, у подруму и
шупи ‒ намештај, јестиво, пиће итд. ‒ упро-
пашћено. По дворишту многе рупе ископане за
казане ради кувања јела, мноштво празних ку-
тија од разних конзерви и пуно разбацаних кос-
тију куваних и некуваних! Знајући мало не-
мачки (још из гимназије), објасних да је то моја
кућа, али нико то не ферма. Једва с душом, и то
помоћу њихове власти, добих у својој кући само
једну собу да се сместим, а све остале простор-
ије остадоше испуњене војском... Тако сам у бе-
ди провео Бадњи дан, Божић и славу Светог
Стевана. Одмах затим, са још три свештеника
после дугог испитивања, интерниран сам у Бу-
гарску! Питали су каквог сам владања, које сам
партије итд. Кад су се уверили да сам у свему
исправан, онда су ме као „благонадежног” ин-
тернирали. Но све ово било је почетак Голготе -
подножје њено. Сад тек настаје пењање уз брдо,
распеће и муке на крсту. Уочи мог интернирања
одведоше ми сина Божу, среског економа, и
ухапсише га у ћелије окружног суда, где је већ
било много пре њега ухапшених ради убијања
или интернирања. Те страшне ноћи само чудом
Божјим је спасен, те није убијен! У оној гомили,
гужви и мраку уместо њега убили су свирепо,
чекићем у главу и камом под грло преклали
друго лице, неког учитеља, а у зору леш увијен
у ћебе изнели ван вароши и закопали! Сутрадан
су целу поворку спровели преко Сурдулице и
Власине у Бугарску, а све који нису од умора
могли ићи, прво су кундацима тукли, после пу-
85