Page 22 - Zemlja s nadimkom

ЕВРОПЕЈАЦ

Ја сам подигао, пре рата, хотел „Европу” у сред
града. Тад су ме прозвали Европејац. „Кад је
подиг’о толики хотел да заклони Споменик косов-
ским јунацима, срам га било, није ни мог’о да га
назове Србија”, замерили су ми кумови мог надим-
ка, који су ме проглашавали масоном и анацио-
налистом. Сећам се, први афиш сам штампао код
Будимовићa: „Нов најмодерније уређен хотел Евро-
па у Крушевцу. Централно-парно грејање; топла и
хладна вода у свим одајама. Четрдесет укусно
намештених соба са топлом и хладном водом. Ку-
патила. Првокласни ресторан са домаћом и стра-
ном кујном. Хигијенски и модерно уређене дворане
за биоскоп и забаве. Цене су у свему врло умерене
и одговарају општим и месним приликама. Гаража.
Телефон број 6.” У то доба имао сам по градили-
штима широм Југославије преко пет хиљада рад-
ника. Наше су биле железничке пруге, мостови, а
радили смо и тунеле. Да сам онда био паметан, па
да станем на лопту. Могао сам с тим парама сад
мирно да живим на Циришком језеру, к’о човек. А
ја сам уложио у хотел, у свом гаду, који ми отеше
после рата школски другови ‒ комунисти. А и та
Европа, где је сад да ми помогне. Нема је нигде.
К’о да живим у Африци. Колико сам само пара дао
европским осигуравајућим заводима. Ајде, рек’о,
да осигурам посао, некретнине, живот. Агенти
осигуравајућих друштава су се отимала о мене.

23