Page 23 - Zemlja s nadimkom

Била је ствар престижа ко ће имати полису с мојим
потписом за ту годину. Лепо сам се осигур’о, сад
видим. Помагао сам ја и комунисте. Глед’о сам да
се и ту осигурам. Мада су им изгледи, у краље-
вини, да дођу на власт били никакви. Они нису
давали полису кад су узимали. Ништа нисмо
потписивали. Тако ми и после рата узеше све без
потписа. Кад су ме приморали да дам налог за
отварање сефа у једној швајцарској банци, тек су
ми тад дали „полису”. Да је не узех, одмах би био
мртав. Тако се осигурах за живот који сада водим.
Моји радници су прешлих код њих, комуниста, и
тако се осигурали. Градилишта ми пуна акцијаша,
који осигуравају своје школарине и запослење.
Чујем да ми крече хотел, јер га нисам одржавао у
току рата. Било ме срамота, ту крај Споменика да
поставим скеле и кречим, а народ бедује. Сви су
добро прошли, осигурали се. Осим кумова. Зато и
страхујем да одем у родни град. Нисам сигуран.
Срешће ме неко од кумова и позвати по надимку:
„Европејац”. Биће то довољно, да га опет притворе
и пошаљу на сигурно место!

24