Page 79 - Zemlja s nadimkom

ЗЕБА

Ништа се не види. Прислањам ухо на замрзло
стакло. Чујем само дрхтаје зебе на смрзлом прозо-
ру и тупкање њених ножица у леду одавно зарђа-
лог плеханог симса. Хучем у ледено стакло да га
раскравим. Круг у стаклу од мог топлог даха пола-
ко се шири. Сада је видим како дрхће у најлепшем
птичијем перју. Знам, чека, као свако зимско јутро,
моје мрве хлеба. Видокруг се шири на двориште
под снегом. Ево сунца. Све је другачије. Танка по-
корица снежног прекривача под сунчаним зрацима
цакли из хиљаде огледалаца. Отварам прозор и
остављам мрве хлеба крај ње. Осећам како хладан
ваздух наваљује у кућу. Морам да затворим прозор,
јер пећ на дрва још није заложена у соби. Онда,
кроз одмрзли круг у прозорском стаклу, разгледам
боје зебиног перја док она бира мрве. Оне крупније
ситни ударом кљуна. Кљуцка. Више не дрхти. Ето,
таква су била рана јутра на прозору собе мог покој-
ног детињства. А сад не преслињам ухо на замрзло
стакло. Кад се придигнем из кревета, не јурнем на
прозор. Колико је ноћас нападало снега, не пратим
с том острашћеношћу. Подглавим још један јастук,
упалим телевизор и гледан Јутарњи програм. Ту је
дата временска прогноза за више дана унапред.
Стање на путевима. Сви кварови на дотрајалој топ-
лотној мрежи Градске топлане. Извештаји са ски-
јалишта у земљи и окружењу. Савети стручњака о
деци и породици и лекара свих специјалности. Ну-
триционисти... Али ње нема нигде. Одавно не дола-

80