Page 82 - Zemlja s nadimkom

као сам да сад ћути о томе цело село као заливено.
Као да није ништа било. Сви се праве луди. Мене
не зову више Лудак. Али ја ћутим и даље, навико
сам тако. Дође ми да им свима опет кажем као оно
онда, пред продавницом, док пију пиво и бистре
политику: „Ко је овде луд, а?” Али ми их дође жао.
Моји су, па такви су какви су. А лепо сам им онда
рек’о. Сећам се ко јуче да је било. Уш’о сам у про-
давницу да попијем пиво и затек’о их како плачу.
„Шта је, што плачете?”, пит’о сам их забринуто.
„Шта се правиш луд да не знаш!”, брецнуо се на
мене Риле, наставник. Приш’о сам тезги и наручио
пиће за све. Кад ме је Тица, трговац, згрануто од-
био, ја сам тад оно рек’о: „Чувајте сузе. Тито је ум-
ро, а сад је ред на Југославију.” Сви су чули.

83