Page 75 - Zemlja s nadimkom

Ето, тако, све записах у Дневник. Нек’ знају
млађи како је било кад смо с вером у Бога истер-
али Турке с Балкана. Још се јежим кад помислим
да смо ми испунили завет колена и колена предака,
и њихову молитву, да сване овај свети дан. Да про-
читам још једном за себе, а има ко ће сутра ово чи-
тати мом народу.
„Четвртак, 14. март, Мустафа Паша:
Нашао се са пуковником Зечевићем који ми ре-
че да се Шукри паша заиста предао Степи – нашој
војсци и да о томе имамо написмено, а да га је овај
предао Иванову или Сивову (заборавио сам коме
од ове двојице рече). Вели да је било вредно видети
борбу, јер се таква не да видети, па и сад би тре-
бало видети положаје. Рече ми да се обратим Воји
Живановићу началнику за одобрење.
Има рањених преко хиљаду и двеста и мртвих
преко двеста. Официра највише резервних, два или
три команданта батаљона. Дејство наше артиљер-
ије било је стравично. У Једрене ће моћи да се иде
за пет дана, а што се тиче изласка тамошњих жите-
ља, на знаде да ми каже.”

+ + +

После деведесет година, у Расинским аналима,
(бр. 2, Крушевац, 2004, стр.88-97), штампан је рад
Из Дневника једног ратног хлебарника. Да про-
читам још једном за себе, а има ко ће сутра ово чи-
тати мом народу.
„Два дана сам у Историјском архиву Крушевац
читао две свеске, школског формата, Дневника из
балканских ратова пронађеног у Варварину, на јед-
ном тавану, 1997. године. Писан је мастилом, од 1.

76