Page 81 - Zemlja s nadimkom

ЛУДАК

Ја сам им говорио на време шта ће све бити.
Тако ми то дошло, да им кажем. Нико ми тада није
веровао. Сви су мислили да сам полудео. Додуше,
у нашој кући био је у старо доба неки Радојко, кога
су сељаци прозвали Луди. Али то није био разлог
да мене после свега што им рекох крсте Лудак.
Није ми било лако. Сиђем у село да нешто купим у
продавници и попијем пиво, а сви ме задевају: „Ево
сад ће то друг Лудак да нам објасни.” Могао сам и
много горе да прођем. Било је озбиљних предлога
на партијском састанку да ме пошаљу у апс. Тад ме
је спасио школски друг. Рек’о им је да сам се раз-
болео. „Другови, отишло му на психу”, био је кате-
горичан. Наш’о се неко да то потврди: „Сељаци то
знају, зато га и зову Лудак.” Предлог за моје хап-
шење је одбачен, а ја сам видео колико је тачна
народна изрека: „Боље бити мало луд, него ићи
прав на суд.” Наравно, требало је све то издражати.
Најгоре сам прош’о са женом. Она је подбунила
децу како ја нисам знао да ћутим и да ћемо због
тога сви бити кажњени. Старији син само што беше
регрутован, па се плашио да ће му дати најдаље
место у земљи да служи војску. „Мој друг ће у ауто
јединицу, а ја ћу због оца на мртву стражу”, пожа-
лио се мајци. Разумео ме само поп. Било му, чак,
драго да је неко и то рек’о. „Сине, истина је горак
лек. Понеси свој крст и ћути”, казао ми је после
читања молитве. И ћутао сам, годинама. Али доче-

82