Page 86 - JESENJE KLUPKO

33

Мочваре којим смо гацали подсетише ме на
оца Павла и његове описе пејзажа са Обедске баре.
Сетих се његових савета о тражењу искре Божије,
духа живота, усред нашег тела. Имао сам утисак да
је моје тело постало танка покорица премореној
души. Сећам се да сам чуо писак локомотиве кроз
јецај моје забринуте мајке, а онда сам потонуо у
несвест. Острва која су затреперила, тада, у мојој
свести никада нећу заборавати. Усред овог
Архипелага заискрише светложуте пешчане пов-
ршине, високог ужареног платоа, које је пресецало
камиље трње и оскудно жбуње. Започе камена
симфонија планинских масива од гранита ружи-
часте и слезове боје који се уздизаше ка плавом
небу, док између њих трепере клисуре у бледом
ћилибару и сумпорном црвенилу са слојевима
порфирних бора. На рубу Архипелага, и острва
Синајске свете Горе, угасну мој поглед тако што
откапља у ноћ.

88