Page 85 - JESENJE KLUPKO

Трећепозивац се није женио. Његовом брату
Јанчи Вучковићу, трговцу из Врања, Бугари су у
овом рату дошли главе. По уласку у град,
реквирирали су му робу из дућана и више пута га
хапсили и уцењивали. Најзад, су га отерали у
Сурдулицу и убили. Вест о трагедији свога брата
Чича доби у Приштини. Одатле је морао носити и
ову породичну несрећу са собом где год смо кисли,
пешачили и лутали. А када га једна старија жена из
Поцерине упита, имали деце, он одговори:
– Имам петоро недораслих, нано, остадоше
ми иза брата.
Приђоше добровољци и помогоше нам, те
пренесмо Чичу преко Проклетија на леђима.
Умирала је тих дана српска војска на
каменом путу свога страдања. Један јадник сео на
камен да одмори, па ту испустио душу. Други
остао мртав крај пута. Трећег је неко склонио мало
даље од стазе и покрио камењем груди и главу.
Сентандрејца убише Арнаути. Оставих га у једном
удубљењу у камену, налик пећини.
У Скадар једва дођосмо . Краљ и влада
стигоше пре нас. Болнице су биле препуне рањених
и болесних. Бежанија шапће шта је преживела од
Арнаута. Сви плачу кад причају како Арнаути
отеше најлепшу гимназијалку крагујевачку. Арео-
плани не дају мира, сеју смрт по Скадру.
Чича се опорави. Придиже се и настави пут
до Љеша и Медове без наше помоћи. У Сан
Ђованију се укрца са децом и болесницима на
брод, а ми продужисмо да умиремо, путујемо и
умиремо идући ка Драчу.

87