Page 378 - KUCANJE

не иду у цркву да их ко од противника не би
назвао глупима, а често кад се напада вера и
верске истине, или кад се омаловажавају обреди
црквени у каквом друштву, они ћуте и тако мало
по мало и сами падају у равнодушност, губе
унутарњу религиозну топлоту и постају нео-
сетни за све што се цркве и вере тиче.
Ретки су случајеви да ко од старијих људи
устане у одбрану Свете вере и њених начела.
Прича се за један случај у сеоској породици,
како се вратио са великих наука син те породице
и кад се породица по обичају стала молити Богу
пред ручак, образовани син ће рећи: „3ар ви још
вршите те глупости?” „Не сине”, одговори му
отац, „наши коњи, магарци, волови и друга сто-
ка, сигурно паметна као то ти, не врше ове
глупости. Ми се још глупи молимо Богу”. Но,
колико ће бити њих који ће овако на енергичан
начин сузбијати нападе на своју свету веру?
Неће ли многе саблазнити научност овако обра-
зована младића, и само рећи: „На, сигурно да
смо ми глупи кад се молимо Богу, кад то вели
човек који је учио велике школе”.
Путујући једне године са Русима у Палес-
тину, ја сам имао прилику видети како се на
морској лађи моле Богу и врше своје верске об-
реде у одређено време и Турци и Јевреји, без
зазора и без обзира да ли ће осталима на лађи то
бити на сметњи. Факат је да смо и ми са Русима
вршили кратке молитве на лађи: изјутра, увече,
пре и после ручка и вечере, али је чињеница и то
да се Србин стиди осенити себе крсним знаком
на јавном месту. По повратку из Палестине, је-
дан мој друг Рус и ја одвојисмо се од друштва из

376