Page 566 - KUCANJE

ГОЛУБИЋ

Књига Птице из Наиса завршава се поглав-
љем Голубић:
„Троши се друга деценија откад је отац до-
био премештај с прве парохије. Зимус, по сун-
чаном дану, посетих село које одавно живи са
својим људима и обичајима само у мом сећању,
фрагментарно.
У кући свог првог библиотекара затекох ње-
гове потомке, дошли у стари крај, а живе расе-
јани по свету. Своју родну кућу љубоморно чу-
вају и одржавају. Све је на свом месту као не-
када. Кад пођу из села, кућу закључају и оставе
је да тихује и самује.
Библиотека, изненадио сам се, изгледа као да
ће се сваког часа појавити њен оснивач и „одме-
тнути” неку књигу. Старинар (из 1954-1955. го-
дине), који сам понео на пут, вратих на своје ме-
сто на полици. Окретај Завртња прелистах уди-
шући старину с листова мог првог прочитаног
романа. Учини ми се, на трен, да на прозор из-
над кревета, по зимском сунцу, слете позната
птица. Под јастуком угледах где извирује књига
Солунци говоре. Беше ми мило што дођох. На
радном столу леже три књиге. Небеска меха-
ника, Поклоничка (хаџијска) путовања, проте
Стеве Димитријевића, штампана у Београду
1933. године, а између њих Вардар, календар

564