Page 567 - KUCANJE

Кола српских сестара за 1932. годину, отворен
на 45. страници: Епископ нишки Доситеј, Путо-
вање по важнијим местима Земље света.
Седох, да попијем кафу с домаћином. Успо-
мене из детињства, кога више нема, уселише се
у, до тада, неоткривени део мог сећања.
− Јутрос усних − отпоче домаћин, уз кафу −
неке силне птице. Боже, шта ми би!
– Птице – окретох се ка њему.
− Да, птице настави он.
− Свих врста их има. Мале и велике. Лепе и
ружне. Неке пре не видех. Сјатиле се по широ-
ком пољу и кљуцају посађену пшеницу. Нико их
не тера. Усред њих неки људи, клече и моле се.
Одједном, препознах деду. „Голубићу”, обрати
ми се, „ја сам, идем да сејем.” Устадоше с ко-
лена сејачи, има их и младих и старих, у сјајним
одеждама и почеше да сеју. Пшенична зрна, кру-
пна и лепа, падају пред птице, а они безбрижно
ходе. Птице силно прхнуше и прекрише небо, а
људи клекоше пред појавом домаћина, кога не
видех. И би ми лепо од тог призора, а деда се
окрете мени: „Голубићу, праштај.” Онда се про-
будих, полежах, устадох и умих се. Док облачих
кошуљу, у џепу нађох зрна пшенице − заврши
домаћин свој сан, а на прозор, по зимском
сунцу, слетеше две гладне птице.”

565