Page 570 - KUCANJE

ЛИПА

‒ Нас је шеснаесторица свештеника из Ја-
ловика, оче. Питао сам владику и он је благосло-
вио да се можемо сахрањивати у порти – рече
прота Брана Јаловички, кад га упитах шта ћемо
за очево гробно место.
‒ Један прота је ту већ сахрањен. Твој отац је
други – заврши прота Брана.
Знао сам из историје Српске цркве да су све-
штеници сахрањивани у портама. Али данас то-
га нема. Или боље речено, врло ретко се среће
овај древни обичај сахрањивања свештеника.
Сећам се колико су се сељаци у Великом Шиље-
говцу бунили што је један прота из Зебице своју
супругу сахранио на међној линији гробља и
порте. Наравно, протиница почива у гробљу.
‒Треба Петкић да је ископа одатле – слушао
сам, тих дана, од комуниста.
‒ А протинице? – сетих се да упитам проту
Брану – Где се оне сахрањују?
‒ Крај супруга, оче – погледа ме зачуђено
прота.
Тако ми узесмо да бирамо гробно место за
мог оца.
‒ Ово је моје место – отпоче прота и показа
руком у један део порте, који се наслања на спо-
мен-гробље погинулим Јаловичанима из балкан-
ских и Првог светског рата.

568