Page 571 - KUCANJE

‒ Ово место сам, скоро, обећао старом проти
– рече име наручиоца и показа руком, али га ја
више нисам пратио. Спазих липу. Уђох у њену
дебелу хладовину, прекрстих се и упитах:
‒ Може ли, прото, овде?
‒ Може, Гићо!
Тако нађох гробно место својим родитељи-
ма.
Онда спазих кошнице у порти.
− Ко чува ове пчеле? − упитах проту.
− Ја, сине − одговори.
− Колико имате кошница? − наставих.
Добри прота, који ме је 1984. године послао
у Богословију Светога Саве у Београду, одгово-
ри, а ја додадох:
− Сад имате и оне мога оца.

569