Page 572 - KUCANJE

+ + +

Причао сам владици Давиду, док смо путо-
вали у Брус, три-четири часа пре упокојења мога
оца, о томе како је умро професор Веселин Чај-
кановић. Пре тога сам показао где се одваја пут
да кроз Јанкову клисуру стигне у Барбатовац:
‒ Тамо је мој Воја био осамнаест година
свештеник, па је прешао с друге стране Јастреп-
ца, у Велики Шиљеговац, где је био двадесет и
пет лета.
Онда сам испричао како је „Суд части” бео-
градског Универзитета, састављен од комуни-
ста, одузео катедру у свету чувеном професору
Веселину Чајкановићу, који је знао петнаест је-
зика, био академик, декан Философског факул-
тета, предавач на Богословском факултету, члан
друштва „Свети Сава” − које је иницирало град-
њу Храма на Врачару... „Идеје комунизма-лењи-
низма не познаје и нема жељу да их упозна”,
писало је у пресуди. Након што је примио „пре-
суду”, априла 1945. године, професор се разбо-
лео, пао у постељу и из ње није устао до своје
смрти, августа 1946. године.

570