Page 81 - KUCANJE

Док сам студирао теологију у Београду,
Богословски факултет Српске православне цр-
кве био је смештен у предратни хотел „Дубров-
ник” на Косанчићевом венцу, преко пута Пат-
ријаршије. Волео сам да пређем Улицу краља
Петра Првог Ослободиоца и зароним у старе
књиге из патријаршијске библиотеке. Њен уп-
равник, стари професор Богољуб Ћирковић, ро-
дом из Спанца, био је жива енциклопедија. Во-
лео сам да га слушам. Једном у Гласнику Срп-
ске православне цркве за 1943. годину нађох ма-
ли запис: „Нишка епархија, јереј Илија Симић,
парох барбатовачки у Архијерејском намесни-
штву косаничком, уснуо је у Господу дана 10.
јануара 1943. године. Вјечнаја памјат!”
Враћајући књиге, упитах професора Ћирко-
вића:
– Шта би с оцем Илијом Симићем из Барба-
товца?
Он ме погледа и мирно одговори:
– Отишао је у Свету Земљу – заћута, па дода-
де:
– У Јерусалим.

79